Излoжбa зaвршних рaдoвa студeнaтa Maстeр aкaдeмских студиja Дeпaртмaнa зa примeњeнe умeтнoсти бићe oтвoрeнa у Гaлeриjи Синaгoгa, у срeду, 01. jулa 2020. гoдинe, сa пoчeткoм у 19 чaсoвa. Свoje рaдoвe излaжу: Aлeксaндрa Стojaнoвић, Aнaстaсиja Кoцић, Нaтaшa Кoстић, Нaдицa Кoстић, Нeвeнa Стojaнoвић и Душaн Стojкoвић. Излoжбa ћe трajaти дo 07. jулa 2020. гoдинe.
Друштвена одговорност за хуманији свет
Кроз визуелну комуникацију дизајнери доприносе и одражавају друштвени и културни идентитет човечанства. За њих је корисно да истраже утицај који поседују и да се запитају коју поруку њихов тренутни рад преноси свету. Они имају способност да обликују и стварају наше окружење и утичу на друштвену свест. Дизајнери су у суштини креатори искустава. Они су одговорни за реализацију својих идеја и начин на који се те реализоване идеје користе. Кратак преглед радова студената Мастер академских студија са Департмана за примењене уметности, Факултета уметности у Нишу, ово потврђује.
Друштвена одговорност Александре Стојановић кроз тему Плакат(изам) хиперболично приказује актуелне проблеме цивилизације. Кроз форму плаката она делује и на остала људска чула као што су додир и слух, како би испровоцирала посматраче у правцу размишљања едукације за боље и праведније друштво. Тема Анастасије Коцић се базира на покушају разумевања егзистенције и стварности, али и проналажења основних вредности у животу. Као што и сам назив сугерише, ЈЕДАН (“1“), пројекат у основи има за циљ проналажење одговарајућег визуелног језика који би промовисао смисао и циљеве сваке јединке, једне једине на планети и указао на потешкоће који “1“ има на свом путу борбе за своја права и опстанак. Наташа Костић јапанском техником суминагасхи, кроз геометризацију простора, технику колажа и текстурама фрактала приказује најпознатије делове и знамености града Ниша. Наташа тежи да кроз енергетски цртеж прикаже своју подсвесну страну, како би нагласила да не мислимо о ономе што видимо, већ о томе шта је било потребно да то нешто настане. Надица Костић своје интересовање за тему анксиозности у постмодерном добу спроводи кроз лични пример. Она проналази позитивне особине анксиозне диспозиције, што јој омогућава да трансформише проблеме у конкретна графичка решења. Њен циљ, поред пружања основних информација о анксиозности, је уједно и указивање на могућност креативних решавања проблема које услед ње настају. Идејни концепт пројекта Невене Стојановић увлачи нас из аналогног у дигитални свет плаката. Она настоји да укаже на девијантно и агресивно понашање данашње омладине, које настаје услед менталног преоптерећења приликом обраде хиперпродуктивног дигиталног садржаја. Душан Стојковић у свет бајки уводи новине у изражавању кроз карактере у виду пиктограма. Стилизација, у својој новој примени, има за циљ да подстиче развој перцепције и креативност код деце, како у погледу ликовних уметности, тако и у погледу читања, тумачења и учења света око нас.
Можемо закључити да ова изложба представља рефлексију и пресек рада интерпретираног у различитим темама младих дизајнера који су, више него икад, спремни да померају границе устаљених шаблонских приказа. Снага саме поруке њиховог рада сведочи о промишљеним индивидуалцима којима је друштвена одговорност, као и општа медијска и дигитална писменост на првом месту, а свакако поткована правом креативношћу и критичким мишљењем. Верујем да ће искуства која буду стварали, у еволутивном смислу, утицати афирмативно на обликовање нашег окружења. Пожелимо им срећу на том путовању… – дoц. мр Сања Девић
Comments are closed.