Рођена је у Нишу. Своје дипломске и магистарске студије завршила је на Музичкој академији Универзитета у И. Сарејеву, БиХ (Република Српска), на Одсеку за соло певање у класи примадоне др Радмиле Бакочевић, проф. Емеритуса. Стручно се усавршавала и код еминентних педагога соло-певања Александре Ивановић, Бисерке Цвејић, Оливере Миљаковић (Беч – Аустрија) и Јозефа Лојбла (Минхен – Немачка).
Солистички је наступала са хоровима као што су: Камерни хор одсијека за Црквену музику и појање Музичке академије у И. Сарајеву, Нишки камерни хор, ЦПД „Бранко“ из Ниша и хор РТС-а. Од наступа са овим хоровима треба издвојити наступе на фестивалима и такмичењима хорова ( Шведска, Италија, САД, Канада, Грчка и Русија. .
Значајан је и број оркестара са којима је наступала као солиста: Нишки симфонијски оркестар, Оркестар „Константинус“ Ниш, Оркестаром Факултета Уметности у Нишу, Оркестар „Аморозо“ Лесковац, Оркестар „Цврчанин“ Краљево, „Сомфонијета“ Софија – Бугарска, „Strauss Festival Orchestra” (турнеја по Шпанији и Португалији), Оркестар „Импресија“ из Ниша и Филхармонија Републике Северне Македоније из Скопља.
На њеном репертоару се налазе и велика вокално-инструментална дела као што су: 9. Симфонија – Л. Ван Бетовена, Фантазија за клавир, хор, оркестар и солисте оп. 80, Л. Ван Бетовена, „Реквијем“ В. А. Моцарта, „Глориа“ А. Вивалдија, „Стабат Матер“ Ђ. Б. Перголезија, „Песме моје мајке“ Ј. Славенског и „Пушкинов венац“ Г. Свиридова.
На пољу оперског стваралаштва остварила се у улогама Станке у опери „На уранку“ С. Биничког, Луси у опери „Телефон“ Ђ. К. Менотија, Адела у оперети „Слепи миш“ Јохана Штрауса, Микаеле у опери „Кармен“ Жоржа Бизеа, као и у улози Виолете у опери „Травиата“ Ђ. Вердија.
Сарађивла је са диригентима: Иваном Мировић, Бисером Чадловском, Свиленом Симеоновим, Владимиром Крањчевићем, Јулијем Дамјановим, Миленом Ињац, Мирославом Иванковићем, Зораном Станисављевићем, Дејаном Савићем, Сузаном Костић, Радетом Пејчићем, Хаџи Јаковом Милутиновићем и Чедомиром Поповићем.
Значајан део њеног уметничког деловања свакако су солистички концерти – реситали у земљи и иностранству, те наступи на фестивалима: „НИМУС“ – Ниш, „ИХС“ – Ниш, „ОКТОХ“ – Крагујевац, „Мај месец музике“ – Врање, „PIANO SUMMER“ – Охрид Северна Македонија, „САРАЈЕВСКА ЗИМА“ – Сарајево БиХ, „ЛЕДАМУС“ Лесковац, „КОНСТАНТИНУС“- Ниш и „МОКРАЊЧЕВИ ДАНИ “– Неготин.
Поред веома активне уметничке и концертне активности Катарина Симоновић Иванковић је показала изузетну посвећеност педагошком раду. Свој педагошки рад на Факултету уметности Универзитета у Нишу започиње 2006. године, тренутно је у звању редовног професора на Катедри за соло певање, а о њеној посвећености педагогији и раду са студентима сведочи велики број награда на такмичењима у земљи и иностранству.