„Све је бесплатно!“, изложба цртежа/објекта/видеа студената и професора ФУ у Нишу, ауторке ванр. проф. др ум. Јелене Трајковић Попиводе, отвара се у суботу, 9. септембра у 19 часова у Галерији Корњача, Београд, а у организацији Удружења сликара и љубитеља сликарства Корњача.
Изложбу ће отворити историчарка ум. Невена Карановић.
Селектори: проф. др ум. Никола Марковић и мр Јелена Китић.
Аутор текста предговора за каталог: доц. др Андријана Голац-Чубрило.
Учесници/излагачи:
Професор: др ум. Јелена Трајковић Попивода
Студенти:
Александра Милутиновић, мастер студент
Маја Страх, IV година ОАС
Дуња Денић, III година ОАС
Професор: мр Јелена Китић
Студенти:
Јелена Миловановић, III година ОАС
Ема Ђурђевић, IV година ОАС
Професор: др ум. Никола Марковић
Студенти:
Јована Петровић, мастер студент
Олга Арсић, мастер студент
Урош Милинчић, IV година ОАС
„СВЕ ЈЕ БЕСПЛАТНО!”
Изложба студената и професора Факултета уметности у Нишу настала је са идејом да се укаже на чињеницу да ни у најизазовнијим временима уметници и њихова креативност не могу бити спутани и „ућуткани”. Јер када прича престане, идеје настављају да навиру, да се уобличавају и расту, све док не постану отелотворено уметничко дело. Неки од студентских и професорских радова забележили су турбулентне тренутке током којих су настајали и емоције којима су ти тренуци били прожети, док су други, попут пророчких визија, најавили тешка времена у којима се као у виру већ неко време беспомоћно вртимо. На тај начин они ће остати сведоци једног преломног доба, времена значајних промена и буђења свести о себи и својој околини.
Сам назив изложбе „СВЕ ЈЕ БЕСПЛАТНО!” звучи веома примамљиво, нарочито у време када ништа није бесплатно и којим доминира грамзиво потрошачко друштво чија су се изопачена мерила вредности дубоко усекла у менталитет савременог човека. Шта је то па бесплатно данас? И да ли то уопште ишта ваља када је бесплатно? Мишљење да је нешто вредно само уколико пуно кошта, толико је укорењено у данашњем свету да смо потпуно заборавили да су највредније и најлепше ствари заправо бесплатне. Попут времена проведеног са пријатељима, лежања под звезданим небом, шетње по парку, осмеха, читања омиљене књиге, посматрања заласка сунца, држања вољене особе за руку… Све те ствари узимамо здраво за готово, а оне су те које чине живот и којих ћемо се на крају времена једино и сетити.
Уместо тога, прихватили смо да будемо део вашара таштине, да изнова играмо улоге које нам је друштво наменило, кријући се иза добро осмишљених маски. Без размишљања смо заменили ствари које волимо онима које доносе профит и краткотрајан осећај среће и задовољства. Снове смо заменили борбом за преживљавањем. У ком смо то тренутку дозволили да нас убеде да су ваздух који дишемо, вода коју пијемо, тло по којем ходамо привилегија, а не богомдано право сваког од нас?
У доба у којем је време – новац, уђите у музеј или у галерију и застаните испред сваке слике. Добро је погледајте, јер гледање не кошта ништа. Можда вам банковни рачуни неће бити пунији, али ваше душе сигурно хоће, и на томе ће вам бити неизмерно захвалне.
Доц. др Андријана Голац-Чубрило
Comments are closed.