Четвртак, 28. фебруар 2025. године, 13 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
Представљање књиге „Вежбе из анатомије културе: Десет година мониторинга трошења буџетских средстава у Републици Србији“
Аутор: проф. др Предраг Цветичанин
(Београд: Асоцијација Независна културна сцена Србије, 2024)
С а ж е т а к
Kњига Вежбе из анатомије културе: десет година мониторинга трошења буџетских средстава за културу у Републици Србије (Асоцијација Независна културна сцена Србије, Београд, 2024) јесте студија у области културне политике. Базирана је на анализи расподеле буџетских средстава за културу Министарства културе, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Аутономне покрајине Војводине, Секретаријата за културу Града Београда, Управе за културу Града Новог Сада и управа за друштвене делатности још десет градова у Србији (Суботице, Зрењанина, Kрагујевца, Kраљева, Ужица, Новог Пазара, Kрушевца, Ниша, Лесковца и Врања) у периоду од 2015. до 2024. године.
Финансирање је један од три кључна инструмента културне политике (уз правну регулативу и планирање), па је просто праћење „трага новца” довело до идентификације проблема у реализацији конкурса за финансирање пројеката у области културе и структурних проблема у културном систему Србије.
Проблеми у реализацији конкурса за финансирање пројеката у области културе укључују: а) непридржавање прописа из Уредбе о критеријумима, мерилима и начину избора пројеката у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета Републике Србије, АП Војводине, односно јединица локалне самоуправе; б) кашњење конкурса и нерасписивање конкурса; в) расипање средстава из буџета за културу кроз подршку „сумњивим” пројектима и „предаторским” организацијама; г) нерационално коришћење буџетских средстава за културу на основу дискреционих права министра културе и доносилаца одлука на покрајинском и локалном нивоу; и д) низ проблема у реализацији конкурса локалних самоуправа (изузетно мала средства на конкурсима локалних самоуправа, расписивање конкурса за друштвене делатности уместо за културу и расипање фондова на партијско-вашарске манифестације).
Неки од најважнијих структурних проблема у културном систему Србије који су идентификовани јесу: а) мали државни фондови који се издвајају за културу и недовољно коришћење допунских извора средстава мимо буџетских; б) недовољна подршка за ванинституционалне актере у култури; в) недефинисан статус невладиних организација и, с друге стране, анимозитет који политички центри моћи у Србији подстичу према њима; и г) изразита централизација културе у Србији.
Из ових анализа произашли су и предлози мера којима би стање у културном систему Србије могло бити побољшано. Оне укључују: а) повећање буџета Министарства културе Републике Србије на минимум 1% државног буџета; б) активирање других извора средства за културу осим буџетских фондова; в) допуну Уредбе о критеријумима, мерилима и начину избора пројеката у култури обавезујућим члановима и потенцијалним санкцијама за непоштовање правила и процедура који су њој дефинисани; г) укидање или драстично смањивање фондова над којима доносиоци одлука имају дискрециона права и престанак финансирања „сумњивих” пројеката и „предаторских” организација; д) повећање фондова за годишње конкурсе за културу на републичком, покрајинском и локалном нивоу; ђ) увођење институционалних грантова за организације из цивилног сектора; е) установљење Фондације за подршку развоју цивилног сектора која би, на основу конкурса, осигуравала финансијска средства за оперативне трошкове организација; ж) креирање правног основа за цивилно-јавна партнерства и подстицање развоја културних центара који би радили по овом моделу; з) унапређење статуса самосталних уметника у Србији; и) креирање и реализацију мера за децентрализацију културе у Србији.
Предраг Цветичанин је ванредни професор Факултета уметности Универзитета у Нишу, предавач на UNESCO катедри за културну политику и културни менаџмент Универзитета уметности у Београду и руководилац Центра за емпиријске студије културе југоисточне Европе. Дипломирао је социологију на Филозофском факултету у Нишу; магистрирао је на Kатедри за историју и филозофију уметности на Central European University (CEU) у Прагу, социологију уметности на Филозофском факултету у Београду и филозофију на Kатедри за филозофију, логику и научни метод London School of Economics (LSE). Докторирао је социологију на Филозофском факултету у Београду. Руководио је великим бројем домаћих и међународних истраживачких пројеката. Написао је и уредио деветнаест књига, између осталих: Kултурне потребе, навике и укус грађана Србије и Македоније (2007), Kултурне праксе грађана Србије (2011, са Маријаном Миланков), Social and Cultural Capital in Serbia (ур. 2012), A Life for Tomorrow: Social Transformations in South-East Europe (ур. 2015, са Илином Манговом и Ненадом Марковићем), Независне културне сцене у југосточној Европи (2020), Род и рад у културном пољу у Србији (2022), Вежбе из анатомије културе (2024) и велики број текстова у домаћим и међународним часописима. Био је члан Председништва Социолошког научног друштва Србије (од 2021. до 2024. године) и члан Управног одбора мреже за социологију културе Европске социолошке асоцијације (ЕSA) од 2015. до 2021. године.
Comments are closed.