др Предраг Цветичанин

др Предраг Цветичанин (1963) дипломирао је социологију на Филозофском факултету Универзитета у Нишу 1989. године, радом из области социологије уметности. Магистрирао је на Катедри за историју и филозорију уметности Central European University у Прагу 1995.; на Одељењу за социологију Филозофског факултета у Београду 1997. (смер социологија уметности); и на Департману за филозофију, логику и научни метод London School of Economics Универзитета у Лондону 1998. године. Докторирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду 2011. године радом из области социологије културе. Од 1991. до 2010. године радио је на Филозофском факултету у Нишу, као асистент-приправник и асистент за предмете Социологија уметности и Социологија културе и уметности. Од 2012. до 2015. године предавао је на Факултету за спорт и туризам ТИМС у Новом Саду предмете Теорија културног стваралаштва; Социологија културе и уметности; Социологија; Култура и глобализација; Програмирање културних садржаја у туризму; Културни простори и Управљање пројектима. Од 2014. године ангажован је као предавач за предмет Културна политика и културна права на УНЕСЦО катедри за културну политику и културни менаџемент Универзитета уметности у Београду. Руководилац је Центра за емпиријске студије културе југоисточне Европе и био је координатор великог броја домаћих и међународних истраживања: „Животне стратегије и стратегије преживљавања појединаца и домаћинстава у југоисточној Европи у времену економске кризе“ (Центар за емпиријске студије југоисточне Европе, 2014 – 2016), „Ван маргине: истраживање независних културних сцена у југоисточној Европи“ (Центар за емпиријске студије југоисточне Европе 2014 – 2015) „Диференцирање културних манифестација ради развоја културног туризма у Војводини“ (Факултет за спорт и туризам, ТИМС, 2014), „Отпори друштвено-економским променама у друштвима западног Балкана“ (Центар за емпиријске студије југоисточне Европе, 2012-2013), „Социјални и културни капитал грађана Србије (Центар за емпиријске студије културе југоисточне Европе 2010-2012); „Културне праксе у Боки Которској“ (Еxпедитио 2011 – 2012), „Културне праксе грађана Србије“ (Завод за проучавање културног развитка 2010-2011); „Ваниституционални актери културне политике у Србији, Црној Гори и Македонији“ (Европска културна фондација/Одбор за грађанску иницијативу –ОГИ, 2009-2010); „Културне потребе, навике и укус грађана Србије и Македоније“ (Европска културна фондација/ОГИ,2005-2007); „Мерење капацитета невладиних организација из јужне и источне Србије“ (Европска комисија/ОГИ,2004/2005); „Прекогранична сарадња у области високог образовања у троуглу Ниш-Софија-Скопље: тренутно стање, проблеми и могућности“ (Еаст-Wест Институте 2003); „Културне потребе, навике и укус грађана Србије“ (Про Хелветиа/ОГИ,2002/2003). До сада је написао и уредио дванаест књига: „A Life for Tomorrow – Social Transformations in South-East Europe“ (2015, уредник заједно са Илином Манговом и Ненадом Марковићем), „Диференцирање културних манифестација у Војводини у циљу развоја културног туризма“ (2014, први аутор, заједно са Иваном Мишковић, Ивом Шкрбић и Срђаном Милошевићем); „Us and Them: Symbolic Divisions in Western Balkan Societies“ (2013, уредник, заједно са Иваном Спасић); „Social and Cultural Capital in Western Balkan Societies“ (2012, уредник, заједно са Аном Бирешев), „Social and Cultural Capital in Serbia“ (2012, уредник), „Културне праксе у Боки Которској“ (2012, аутор); „Стратегија културног развоја града Ниша од 2012. до 2015. године“ (2012, модератор и аутор), „Стратешки планови културних установа из југоисточне Србије“ (2012, модератор и аутор), „Прилози за програм развоја културе општине Котор 2012 – 2016“ (2012, модератор и аутор), „Културне праксе грађана Србије“ (2011, ко-аутор са Маријаном Миланков); „Културне потребе, навике и укус грађана Србије и Македоније“ (2007, аутор); „Мерење капацитета невладиних организација из јужне и источне Србије“ (2005, аутор). Објавио је и двадесет текстова у домаћим и међународним научним и стручним часописима и као поглавља у зборницима и радове презентирао на двадесет једној међународној конференцији. Члан је Европске социолошке асоцијације (ЕСА) од 2005. године и међународне Мреже за студије културне дистинкције и социјалне диференцијације (СЦУД) од 2009. године. Од 2015. године члан је руководства Истраживачке мреже за социологију културе Европске социолошке асоцијације.