Љиљана Петровић (2024)
Алесандро Барико – историја и прича: теме и језичко-стилске рефлексије

Две теме се на страницама монографије додирују, преплићу или иду независним токовима: историја и прича, истражене на литерарном корпусу савременог италијанског писца Алесандра Барика. Сам аутор у интервјуима често говори о међусобној условљености историје и живота, како у стварности, тако и у књижевном делу, као рефлексији те стварности. С обзиром на чињеницу да у потпуности прихвата начела постмодернизма, Барико историју као науку, и уопште, све облике институционалног знања, види у широкој епистемиолошкој кризи. Прича се, међутим, никако не може свести на уски оквир односа са историјом. Безброј је прича и причања у Бариковом делу. Ту је ауторова универзална прича о реду и хаосу, животне приче јунака, прича као спасоносна формула за повређене јунаке, или пак музичка формула која налази сопствени пут до читаоца, независно од садржаја. Прича може бити опсесија, а може бити и на трагу оживљавања усмене традиције; прича, као и историја, има своја ограничења.

ISBN 978-86-7500-043-3 (електронско издање)