РЕЧ ДЕКАНА

Ми уметници смо људи инспирације и надахнућа. Овај дан, ова наша јубиларна свечаност, и сви у овој сали данас, верни су пријатељи којима није сметало ни лоше време, ни чувени југ. Својим сте доласком унели сунце у овај свечани дан. Дозволите ми да кажем нешто о нама, професорима и студентима ФУ, о нашој мисији и перспективи, за добробит нашег града и државе коју често репрезентујемо.

Када смо мали, окружени смо људима којима рођењем верујемо. Касније, неко научи да верује у Бога, а неко да верује у људе. А после неког времена, колеба се вера у људе и јача вера у себе. Тако функционише свет.

А ми уметници верујемо и у Бога, и у људе, и у себе.

Тако се, допире до најтананијих сензора уметничких душа. Те су природе осетљивије на светлост и претежно се крећу скромно и ненаметљиво. За велику светлост се годинама припремају, лагано, да их прерани бљесак славе не сагори. Ипак, слава је ново буђење, повратак у божанско и повратак међу људе.

Уметници вам се лако радују. Аплауз, реч похвале и осмех, буду довољна надокнада за сва креативна тумарања, имагинације и стваралачко изгарање. Чини их срећним што своје дело деле са публиком, јер тако ослобађају простор у себи за нови стваралачки чин. Само таква размена са публиком значи истинску уметност. А овај град има истрајно неговану публику.

Шта је потребно да потпуније уведемо уметност у окружење? Неопходан је стваралачки амбијент. Сликари би да се размахну бојама по платну, да четкицама, четкама и длетом досегну бесконачно. Музичари да сате проводе упознајући могућности и тајне својих инструмената, све док не проговоре њиховим језиком и досегну естетику задатог тренутка, а примењаши стреме новим креативним идејама и технологијама 21. века. За четверац, недостаје драма. Уметности су различите, али је нешто заједничко и иманентно – простор и алат.

Сви су бринули о нама првих година. Био је то тријумф брзине, а онда су нас пустили да се развијамо како знамо. Некако смо се сналазили и порасли. Можда је недовољно примећено да смо саградили Храм уметности. Да нас свет признаје и да нам се радује. Награђују нас најпрестижнијим наградама, најугледнији и најеминентнији уметници данашњице, ми смо за њих лауреати и сурови професионалци. Укључени смо у комисије и жирије највећих националних и међународних такмичења. Завршили смо школе и код нас и по свету, учили од најбољих, остали у контакту са њима, али им редовно померамо критеријуме у таленту, изразу, композицији и емоцији. Истовремено обликујемо, едукујемо и правимо од наших студената јаче, издржљивије и боље профиле од нас. Учимо их да не стварају зато што то желе, већ зато што морају! Универзитетски град Ниш, за само 10 година добио је на дар институцију образовања, уметности и културе, која увелико превазилази године свог постојања.

Ми смо изданци оних који су упијали боје свог времена и кодирали их у нас. Андрић, Радојица, Шпаја, Дејанко, Раде, Сеша, Костић, Ђорђевић, Митић, Маре, Млађа и многи други светионици културе града, правили су Музичку, Уметничку и Глумачку школу, ИХС и НИМУС, Симфонијски оркестар, Позоришта, Сићевачку колонију, Филмске сусрете… Тако кодирани, потпомогнути старијим и моћнијим институцијама образовања и културе Србије, на остављеним темељима, зидали смо Вишу музичку школу, Студијске групе на Филозофском факултету и прековали их у Факултет уметности… јачамо кроз Студентски културни центар, Цонстантинус, Наисус гитар, Музички едикт, Филхармонију младих, Кончертанте, Трио Анима, Сликарске колоније Препознавања, Мозаика, Графике и Витража, концерте са делима великана. Већ припремамо оперу и оркестар толеранције у сусрет светски значајној годишњици Миланског едикта. Спремни смо да дочекамо свет, уметнике и колеге из европских градова, да изведемо уметничке програме у славу Цара Константина. Уметници не признају границе, говоре истим језиком и гласници су Универзума. Уверени смо да ћемо на најбољи начин репрезентовати Ниш и Србију, и битно променити слику о овом делу Балкана.
А одакле нам снага?
Студенти овог Факултета су наша снага. Они нас бодре да живимо, да верујемо и да се надамо. Прикачени на њихову младост, светлост и чистоту, удружујемо, стварамо, преплићемо, допуњујемо и планирамо. Порасли смо, неки ће ускоро у пензију, а раде са истим еланом као на почетку каријере.
Дајте нам само импулс, крајичак дуге… и остатак ћемо насликати сами.

Потребно је уверење да нас желите, да смо вам потребни и стављамо вам себе на длан. Погледајте нас! Дубље нам се загледајте у очи – Ми смо амбасадори ваших душа.

Срећни смо што овај велики дан делимо са свима вама и свечарски најављујемо почетак нове декаде развоја Факултета уметности Универзитета у Нишу.