Среда, 20. мај 2026. године у 13 часова, Концертно-изложбени простор Факултета уметности у Нишу (Књажевачка 2а)
Јован Богосављевић (виолина), Љубинко Лазић (контрабас), Бојан Младеновић (клавир)
Филип Томић (виолончело), Мина Красић (клавир)
ПРОГРАМ:
М. Брух – Kol Nidrei, оп. 47
Б. Ор – Кармен фантазија
Филип Томић – виолончело, Мина Красић – клавир
Ђовани Ботезини – Gran duo concertante за виолину и контрабас
I. Allegro maestoso
II. Andante
III. Allegro
Јован Богосављевић – виолина, Љубинко Лазић – контрабас, Бојан Младеновић – клавир
БИОГРАФИЈЕ:
Филип Томић рођен је 1992. г. у Крагујевцу. Своје школовање започиње у родном граду, где у класи професора Боже Сарамандића завршава средњу музичку школу. Након тога започиње основне студије на Московском конзерваторијуму у класи професора Алексеја Селезњова. Након четврте године прелази у Келн, где у Високој школи за музику и плес, у класи професорице Марије Клигел, завршава основне и мастер студије. Академске 2015/2016. г. завршио је мастер студије виолончела на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Марка Милетића. На Високој школи за музику у Детмолду завршава, у класи професорице Ксеније Јанковић, студије највишег степена за извођаче у Немачкој – Konzertexamen.
Током школовања наступао је на такмичењима младих музичара, освајајући махом прве награде на свим најважнијим такмичењима у Србији, као и награде на међународним такмичењима у Кијеву, Лицену, Поречу, Кастелфранку и у Трсту (такмичење „Арс нова“), где је, као победник, наступао са оркестром „Алпе Адрија“. У фебруару 2011. награђен је првом наградом на такмичењу American Protégé и учествовао је на концерту победника у Карнеги холу у Њујорку. У децембру 2012. г. наступао је као солист са оркестром опере у Хо Ши Мину (Вијетнам), изводећи Рококо варијације Чајковског.
Поред наступа на концертима у Србији, Македонији, Црној Гори, Грчкој и Русији, наступао је са солистичким концертима и у Сеулу, Сингапуру, Паризу, Бечу, Бриселу, Луксембургу, Прагу, Брну, Минхену, Харкову, као и на фестивалима „Дани музике“ у Херцег Новом, „Барски љетопис“ у Бару, „ОКТОХ“ и „Convivium Musicum“ у Крагујевцу, „Ars Longa“ у Београду и „Euro-Med Youth Music Expo“ фестивалу у Лимасолу (Кипар). Као члан камерног ансамбла снимио је компакт-диск са музиком Дејана Деспића. Премијерно је изводио композиције савремених домаћих и европских композитора. Добитник је годишње награде Удружења музичких уметника Србије за најбољег младог уметника Србије у 2017. г.
Од 2023. године запослен је на Факултету уметности у Нишу као доцент на Катедри за гудачке инструменте.
Мина Красић је рођена 6. 3. 1996. године у Прокупљу. Основно i средње музичко образовање стекла је у класи професорке Вање Јелић у Музичкој школи у Нишу на Одсеку за клавир. Током школовања освојила је велики број награда на републичким и међународним такмичењима. Basic студије започела је у класи професора Александра Сердара на Факултету уметности у Нишу. Дипломирала је, а потом и мастерирала у класи професора Андрије Мамутовића.
У овом периоду освојила је II награду на такмичењу младих пијаниста у Шапцу (2017) и II награду на Међународном такмичењу „Constantine the Great“ (2020). Учествовала је у промоцији дискографског издања и пројекту Мултимедијалног центра Факултета уметности у Нишу „Унапређење извођачких способности младих музичара“, подржаном од стране Министарства културе и информисања Републике Србије 2017. године. Током школовања усавршавала се на мајсторским курсевима еминентних професора и пијаниста Александра Сердара, Бориса Краљевића и Хинка Хаса (Hinko Haas).
Јован Богосављевић је српски виолиниста и композитор. Учио је виолину код свог оца, професора Драгутина Богосављевића, а завршио је школовање у класи виолинисте и педагога Игора Ојстраха на Краљевском конзерваторијуму у Бриселу (Белгија). Као солиста је остварио преко хиљаду концерата широм света, учествујући на бројним значајним музичким фестивалима.
Поред богатог виолинског репертоара, извео је већину престижних и најзахтевнија концерата за виолину и оркестар уз сарадњу са диригентима: Младен Јагушт, Урош Лајовиц, Доријан Вилсон, Андреј Андрејев, Милена Ињац, Биљана Радовановић, Јован Шаиновић, Бојан Суђић, Берислав Скендеровић, Саша Николовски Ђумар, Анатолиј Новицки, Барт Букарт, Станко Шепић, Весна Шоуц, Свилен Симеонов, Фан Тао, Игор Буденштајн, Бернард Стеинер, Марк Кадин, Игор Татаревић, Христо Павлов, Ђуршице Дашић и други.
Један је од најистакнутијих познавалаца музике аргентинског композитора Астора Пјацоле, што је резултирало уласком у финале највећег светског такмичења за музику Астора Пјацоле у категорији солиста (2021. година). Јован Богосављевић је редовни професор Факултета уметности Универзитета у Нишу.
„Јован поседује апсолутно невероватан стакато! Ово је редак дар!“ — Јулијан Рахлин (24. март 1998., Коларац, Београд)
„Слушао сам Јована Богосављевића, редак таленат, изузетног сјаја, надам се да ћу га чути у блиској будућности.“ — Максим Венгеров (8. јуни 2001., Венеција)
„Јован Богосављевић је најраскошнији виолиниста којег је српска музичка сцена изнедрила последњих година.“ — Јован Колунџија (6. 12. 2013., Београд)
Др ум. Љубинко Лазић, редовни професор на Универзитету уметности у Нишу и соло контрабасиста Београдске филхармоније, рођен је 1979. године. Школовао се у Новом Саду, на Цетињу, у Минхену и Цириху. Током студија на Високој школи за музику у Минхену (Hochschule für Musik München), у класи проф. др Клауса Трумпфа, учествовао је, као солиста и камерни музичар, на бројним такмичењима и фестивалима широм света и освајао награде и признања. На савезним такмичењима 1996. и 1998. године освајао је само специјалне награде. Проглашен је за најбољег студента на Универзитету Црне Горе (област уметности) 2001. године. Наступао је и на Међународном такмичењу „Јохан Матијас Шпергер“ у Немачкој (2002, 2004, 2006), такмичењу „Франтишек Грегора“ у Чешкој (2002), као и „Франц Симандл“ у Брну (2004).
Музицирао је са многим оркестрима: Баварски радио оркестар, Циришка опера, Виртембершки камерни оркестар, Интернационални камерни оркестар лауреата „Палпити“ (I Palpiti) у Холивуду, Санкт-Петерсбуршка филхармонија, Филхармонија нација „Јустус Франц“, Оркестар музичке омладине Словеније, Минхенски симфоничари, Симфонијски оркестар Бад Рајхенхал, Пасау, Аугзбург, Вурзбург. Учесник је Шлезвиг-Холштајн фестивала (Schleswig-Holstein Festival) у Немачкој, фестивала у Сеулу (Јужна Кореја), фестивала у Кини и Јапану, Танго фестивала у Буенос Ајресу (Аргентина), Луцерн фестивала у Швајцарској, Ставангер фестивала у Норвешкој, Регенсбуршког летњег фестивала, Барског љетописа, Мекленбург-Фоpполмана, Кадакуеса (Шпанија) и Баховог фестивала у Фулди.
Са својим квартетом контрабаса „Басиона Амороза“ (Bassiona Amorosa) освојио је Европску награду за најбољи квартет 2003. и Echo Klassik награду 2014. године, а као врхунац камерног музицирања имао је и наступ у великој сали Карнеги хола у Њујорку (Isaac Stern Auditorium). После завршених постдипломских студија у Минхену, неколико сезона провео је у Циришкој опери и Виртембершком камерном оркестру, са којим и данас наступа. Похађао је мајсторске курсеве у иностранству код најеминентнијих педагога: Милослав Гајдош, Вернер Цајбих, Ринат Ибрагимов, Томас Мартин, Павел Аксамит, Ирена Олкиевич, Петја Баговска, Милослав Јелинек, Еуген Левинсон, Штефан Шефер, Арни Егилсон, Франк Прото, Даријуш Мизера, Лев Раков, Франсоа Рабат.
Као солиста наступао је са Београдською филхармонијом, Македонском филхармонијом, камерним оркестром из Минхена, Хајлброна и Оснабрука, Војвођанским симфоничарима и Руским оперским оркестром из Перма. Такође је наступао са познатим музичарима као што су: Пласидо Доминго, Максим Венгеров, Едуард Шмидер, Роман Патколо, Едгар Крап. Љубинко Лазић припада новој генерацији свестраних музичара чији је циљ да, поред стандардног оркестарског свирања, развије и посебан стил солистичког и камерног музицирања на сродним жичаним инструментима, гудачким и трзаним. Лазићев репертоар чине дела многих епоха, праваца и жанрова: барока, романтичарских концерата, свита, соната, као и модерних композиција посвећених овом инструменту. За собом има дванаест дискова снимљених са ансамблом „Басиона Амороза“, трилогију са ансамблом „Белтанго“, трио са Немањом Богуновићем, једногодишње учешће у стварању деведесетоминутног документарног кино-филма о члановима квартета, преко седам стотина концерата, бројне наступе на радију и телевизији, као и диск одабране музике за тамбуру и клавир.
Др ум. Бојан Младеновић (1983) основне студије клавира завршио је 2007, а специјалистичке 2013. године на ФМУ у Београду, у класи проф. мр Лидије Станковић. На истом факултету докторирао је 2025. године на Одсеку за извођачке уметности (модул: Камерна музика), под менторством проф. др ум. Дејана Суботића. Стручно се усавршавао на курсевима А. Валдме (Естонија), К. Гекића (Хрватска) и Ј. Кота (Украјина).
Comments are closed.