Завршна годишња изложба студената мастер академских студија сликарства на Департману за ликовне уметности Факултета уметности Универзитета у Нишу представља радове десеторо младих уметника, пружајући љубитељима уметности и широј публици драгоцену прилику да се упознају са завидним степеном завршне продукције, дистинктивним поетикама и естетским префернцама аутора којима тек предстоји изазован професионални пут. Још једном је потврђена добра педагошка пракса ментора редовних професора мр Катарине Ђорђевић и мр Зорана Костића и ванредног професора мр Братислава Башића који систематичним вођењем и стратегијом давања простора слободе подстичу креативност, суверенитет индивидуализма и иновативне стваралачке приступе.
Поставке у Павиљону у Тврђави јасно одражавају да је Факултет уметности у Нишу референта уметничка институција која има значајан утицај на савремено стваралаштво и мотивише уметнике на развој сопствених потенцијала, неговање различитости и критичке оштрице уметничког деловања. Изложба обухвата радове Тијане Савковић, Ане Југ, Кристине Јовановић, Андрее Јовановић, Вање Радојичић, Данице Крстић, Богдане Илић, Јоване Ђурић, Соњe Ковачевић и Стефана Ђурђановића.
Групне изложбе обично представљају плуралистичке полиформне целине које неретко измичу свођењу на зеједничку нит. Међутим, упркос мноштву идентитета, радови заступљени на овој изложби поред очекиване сликарске вештине, показују доминантну заинтересованост аутора за класичне теме портрета, фигуре и пејзажа заоденуте у експресионистичко-колористичко рухо из позиције интроспекције. Чулне и младалачки искрене, слике посебно рефлектују однос према животу, свету и окружењу и баве се осећањима попут привржености, равнодушности или немоћи. Оне упућују на нужност преиспитивања личних становишта, враћању друштва цивилизацијским тековинама и неопходност отворености према неистраженим световима унутрашњег сопства.
И представе природе прожима интересовање за психолошка стања и усмеравање према осећајности која је испољена и бојеним масама волумена. Није случајно што нас баш у данашње време, у буци социјалног отуђења, брзини технолошког напретка и популарности дигиталних поступака, млади уметници позивају на потребно и жељено повезивање са традицијом.
Снажан комуникациони потенцијал изложених уметничких дела обећава суочавање посматрача са пречесто речима несаопштивим порукама које визуелна култура тако лако преводи на језик разумљив свима.
Проф. др Тијана Борић
Comments are closed.