Излoжбa илустрaциja “Дрeвнa слoвeнскa митoлoгиja и сeнзибилитeт 21. вeкa” Aнитe Mилић, дoцeнтa нa  Дeпaртмaну зa примeњeнe умeтнoсти Фaкултeтa умeтнoсти, бићe oтвoрeнa у Mузejу Horeum Margi-Ravno у Ћуприjи, у пeтaк, 11. мaja 2018. гoдинe, сa пoчeткoм у 18 чaсoвa.

 

“Био једном један народ, некада давно… овако углавном почињу приче и завршавају се срећним крајем, док многе верзије светских (грчких, римских, артуријанских) митова имају трагичан крај. Већина прича датира из периода пре проналаска писма када су се усмено преносиле, те је до њеног записа у непроменљивој форми претрпеле многе измене. До устаљене приче дошло се остављањем трага, преко ритуалних обичаја, музике, геста, плеса, каменореза и светих уметничких дела.

Визуелну компоненту словенске митологије, из угла илустратора, дала је и ауторка Анита Милић. Пратећи трендове савременог стваралаштва, оживљава замишљене садржаје митова, ствара записе у камену остављајући траг за тумачење, не дозвољавајући тиме да исчезне свест о вишим слојевима божанства.

Тајне словенске митологије развиле су прве култове, а пред њиховом суштином човек постаје беспомоћан. Иако словенска митологија обилује мистеријом и ужасом, на њу је ауторка илустрација гледала као на истраживање суштине мистских бића, магије и пантеона словенског божанства што је допринело бољем схватању овог некохерентног система. Најбољи начин да се опишу мистериозна бића, магија, ритуали, митска места, богови и обичаји древног народа, каже ауторка, јесте тај да се они доживе као покушај да схватимо хировите силе природе, као што су суше, олује, поплаве.

Изложба Древна словенска митологија и сензибилитет 21. века, као начин објашњавања природних појава, ход је по ивици изван простора уобичајене стварности где се надилазе фантазмолошки феномени у којима доминирају сукобљене силе попут јаве и стварности, ноћи и сумрака, јаловог и плодног, патње и задовољства, реда и хаоса, злобе и добра, стварања и разарања, светлости и сенки… где земља може оживети и животиње могу говорити. Ауторка, паралелно са илустрацијом  излаже и кратке текстове писца Ненада Гајића којим објашњава илустровано и посматрачу нуди ново, оживљено, разумевање словенске природе и митске снаге. Неке илустрације су етиолошке и објашњавају светске феномене, као што је одговор на питање због чега нека стена има овакав облик? Зашто вода извире баш на овом месту? Шта проузрокује помрачење Сунца или Месеца?

Постоје небројани покушаји да се објасни и разуме словенска митологија, било визуелним приказом или текстуалним објашњењем. Но, изложба Аните Милић бави се овим проблемом тако што је ауторка систематизовала досадашња сазнања на ову тему и јединственим стилом, приступачним визуелним језиком начинила приче од великог значаја за културу словенских народа са овог подручија.” доц. др Марија Вујовић

Comments are closed.