Среда, 27. мај 2026. године у 19 часова, Концертно-изложбени простор Факултета уметности у Нишу (Књажевачка 2а)

ИЗВОЂАЧИ:

TРИО СРМА: Марта Костић (виола), Вукашин Момчиловић (клавир), Јована Војиновић (флаута)
Софија Лазић (сопран)
Сара Христов (виолина)
Маша Стојановић (виолина)
Љубица Илић (виолина)
Мартин Денић (тимпани)
Миа Јовановић (маримба)
Вукашин Савић (хармоника)
Лука Репановић (хармоника)
Јанко Сретеновић (хармоника)
Илија Коцомановић (хармоника)
Анастасија Стајић (виолончело)
Анђела Стојановић (виолина)
Марија Дојковић (клавир)
Лука Николић (клавир)
Денис Сушица (клавир)
Даница Стошић (клавир)
Тијана Живановић (контрабас)
 

ПРОГРАМ:

В. А. Моцарт (Wolfgang Amadeus Mozart) (1756–1791): Серенада бр. 6 у Д-дуру, КВ 239 — „Serenata notturna“
I Marcia. Maestoso

Солистички ансамбл:
Сара Христов, прва виолина
Маша Стојановић, друга виолина
Марта Костић, виола
Тијана Живановић, контрабас
Мартин Денић, тимпани

Рипиено ансамбл:
Анђела Стојановић, прва виолина
Љубица Илић, друга виолина
Анастасија Стајић, виолончело

 

Ф. Шуберт (Franz Schubert) (1797–1828): Фантазија у ф-молу за клавир четвороручно, оп. 103, Д. 940
Allegro molto moderato

Извођачи:
Даница Стошић и Лука Николић (клавир четвороручно)

 

Е. Блох (Ernest Bloch) (1880–1959): Кончертино за флауту, виолу и клавир

Т. Николајева (Tatiana Nikolayeva) (1924–1993): Трио за флауту, виолу и клавир, оп. 18

Извођачи:
Јована Војиновић, флаута
Марта Костић, виола
Вукашин Момчиловић, клавир

 

В. Белини (Vincenzo Bellini) (1801–1835): „Almen se non poss’ io“ (арија из збирке Composizioni da camera)
Largo

М. Пребанда (Milan Prebanda) (1906–1965): „Romanca“ (бр. 5, на стихове Г. Тартаље)
Andante con moto

Извођачи:
Софија Лазић, сопран
Денис Сушица, клавир

 

Е. Асабуки (Eiji Asabuki) (1909–1989): „Water Drops“ за маримбу и клавир, оп. 50
Allegretto

Извођачи:
Миа Јовановић, перкусије (маримба)
Марија Дојковић, клавир

 

Ј. Дербенко (Juri Derbenko) (1949): „Accordeonists jouent le Jazz“ за квартет хармоника
Rythmico

Квартет хармоника:
Лука Репановић, прва хармоника
Јанко Сретеновић, друга хармоника
Вукашин Савић, трећа хармоника
Илија Коцомановић, четврта хармоника (бас деоница)

 

БИОГРАФИЈА

Мр Станислава Алађозовски 

Уметнички профил мр Станиславе Алађозовски етаблиран је на највишим стандардима међународне извођачке праксе. Као виолиниста супериорног извођачког сензибилитета, своју академску вертикалу заокружује магистарским студијама на Факултету уметности у Нишу у класи реномираног бугарског професора Ангела Станкова, уз престижне стипендије Краљевине Норвешке и Града Ниша.
Прекретницу и потврду пуне извођачке зрелости остварује ступањем на дужност концертмајстора Нишког симфонијског оркестра, предводећи овај ансамбл скоро две деценије,на хиљаду и више стотина концерата. Својим професионалним ауторитетом и интерпретативном снагом кључно је суобликовала звучни идентитет оркестра кроз комплексна сола,симфонијске програме и оперске продукције.
Интернационалну репутацију учвршћује на позив еминентног јапанског диригента Тошија Јанагисаве, постајући један од сталних носилаца звука угледног Балканског камерног оркестра (БКО). У оквиру континуираних турнеја широм Јапана, дуги низ година,наступа у неким од најпрестижнијих светских концертних дворана, међу којима се издвајају Suntory Hall, Kioi Hall и Dai-ichi Seimei Hall у Токију. На европској сцени, уметнички израз верификован је тријумфалним наступима БКО у Mozart Saal у Бечу, реномираној Victoria Hall и Сали Уједињених нација у Женеви.
Њен дискографски опус обухвата ексклузивна компакт-диск издања, међу којима се издваја репрезентативни албум са БКО објављен за елитну немачку издавачку кућу „Audite”. На међународној сцени бележи и запажене ангажмане са реномираним македонским ансамблима „Полифонија” и „Профундис”, као и студијски ангажман у оквиру међународне продукције „Fame’s”.
Током богате и динамичне каријере, делила је сцену и остварила плодан извођачки дијалог са врхунским светским и домаћим уметницима, међу којима се издвајају: Стефан Миленковић, Емануел Паи, Јуриј Ревич, Владимир Милошевић, Петер Јаблонски, Паскал Роже..Упоредо са интернационалним тријумфима, свој уметнички суверенитет и дубоку друштвену одговорност материјализује кроз посвећен хуманитарни ангажман, стављајући свој виртуозитет у службу подршке и најплеменитијег доприноса онима којима је помоћ најпотребнија.
Своју уметничко-извођачку зрелост и обимно међународно искуство данас имплементира у домен високог образовања. Запослена је на Факултету уметности Универзитета у Нишу, у звању доцента на Катедри за камерну музику, где својим деловањем директно обликује нове генерације музичких уметника.

Comments are closed.