Самостална изложба „Слова као ендемити“ Марте Пејчић, асистента на Департману за примењене уметности, отворена је 1. 10. 2026. године у 19 часова у Салону 77 у Нишкој тврђави. Изложбу организује Галерија савремене ликовне уметности Ниш, а посетиоци могу да је погледају до 15. октобра.
„На овој несвакидашњој изложби, публика је у прилици да види докторски уметнички пројекат Слова као ендемити, ауторке Марте Пејчић, који припада области дизајна и креирања типографског писма.
Дигитална форма и нове улоге које типографско писмо добија у савременом окружењу, поставиле су темеље за експерименатисање и померање граница онога што појам типографско писмо може да обухвата и начина на које се може креирати и употребљавати. Домаћи аутори прате овакве тенденције, посебно се обазирући на ћирилицу, наше национално писмо. Савремене интерпретације ћирилице су од посебног значаја за њену заступљеност у употреби и неговање.
Докторске студије на Факултету примењених уметности у Београду представљају изузетно погодну прилику за примењене уметнике и дизајнере да креирају оригинална дела, која осим сопствене вредности, доприносе и едукацији у специфичној области, у овом случају области дизајна писма, као и њеној промоцији и напретку.
Ово је контекст у коме је настао и рад Марте Пејчић приказан на овој самосталној изложби. Мартин докторски уметнички пројекат резултује веома аутентичном типографском фамилијом, комплексне структуре, посвећеној и инспирисаној нашим ендемским биљкама Наталијином рамондом и Панчићевом омориком. Ауторка је успела да своју идеју спроведе у дело на начин који превазилази очекивања и у естетском и у функционалном смислу. Естетски, слова рефлектују узоре у биљним формама, али не на илустративан начин, већ је њиховим вештим обликовањем постигнуто да буду у сагласју са суштином и природом тих форми. Приликом посматрања сваког од знакова може се уживати у начину на који је његов облик дефинисан, док та лепота не омета склад целине приликом употребе писма за обликовање наслова. Посебно је интересантно што писмо истовремено изгледа савремено, али и евоцира традиционалну употребу биљне орнаментике у обликовању иницијала и илуминацији рукописа. Приметна сензибилност женске руке даје овом раду посебну топлину и промовише значај доприноса жена у области дизајна писма.
Поред изразите лепоте, ова типографска фамилија је иновативна и по другим особинама, пре свега у погледу начина на који се словне форме трансформишу између три дефинисана облика. Транформација омогућава коришћење занимљивих кинетичких ефеката приликом употребе писма на екрану. То чини овај рад изразито савременим, а допринос докторског уметничког пројекта Марте Пејчић вишеструким, нарочито у пољу развоја нових облика ћирилице.
Захвална сам на прилици да будем Мартин ментор и веома поносна на резултат који је постигла.“
др ум. Ана Продановић, доцент
Универзитет уметности у Београду,
Факултет примењених уметности
Београд, 15. 9. 2026.
Comments are closed.