Отварање изложбе: Среда, 8. април у 19 часова, Концертно-изложбени простор Факултета уметности у Нишу (Књажевачка 2а)
ДЕКЛИШИРАНО ТРАЈАЊЕ
Ова изложба не нуди само увид у стање савремене графике, већ открива услове њеног опстанка. У времену у коме визуелна продукција све више губи ослонац у материјалности, графика остаје један од ретких медија који своју релевантност и даље темељи на поступку. Управо зато ова изложба није тек преглед радова, већ сведочанство о једној упорној пракси.
Методолошки оквир изложбе, заснован на фонду колекције Међународног бијенала графике у Чачку који се систематски гради од 2012. године, омогућава континуирано праћење развоја графичког медија. Ослањање на фонд колекције Међународног бијенала графике у Чачку уводи димензију трајања која је данас изузетак. Колекција Бијенала, грађена више од деценије, не функционише као акумулација, већ као структура у којој се могу читати унутрашње логике медија. Кроз њу графика престаје да буде низ појединачних појава и постаје поље у коме се одвијају постепене трансформације.
Селекција поставке утемељена је на репрезентативности аутора, формату и техничкој изведби, са нагласком на класичне графичке технике. Поставка од 26 аутора сведочи о разноврсности приступа, али и о заједничком ослонцу на техничку и материјалну специфичност графике као медија.
Инсистирање на класичним графичким техникама није носталгичан гест, већ критички став. У тренутку када технолошка слика тежи дематеријализацији, графика задржава упориште управо кроз материјал – матрицу, отисак, траг. То упориште није ретроградно, већ указује на то да медиј не опстаје кроз напуштање сопствених услова, већ кроз њихову реартикулацију.
Посебно је значајно присуство радова великог формата. Они не представљају пуко увећање, већ промену режима: графика се више не доживљава као интимни објекат, већ као просторни захват. Ипак, управо ту настаје кључна напетост – између поступка који остаје везан за контролу и репродукцију, и формата који тежи визуелној експанзији. Та напетост није слабост, већ место на коме се графика данас обликује.
Савремена графичка пракса тако се креће између две крајности: између занатске дисциплине и потребе за проширеним значењем. Оно што ову изложбу чини значајном јесте чињеница да не бира једну страну, већ показује како се тај однос непрестано изнова успоставља.
Перцепција ових радова не може бити брза. Графика захтева успоравање погледа – читање трага, разликовање слојева, разумевање процеса који је остао уписан у отиску. У том смислу, она делује супротно доминантним визуелним режимима савремености.
Значај колекције Бијенала огледа се управо у томе што обезбеђује услове да се ова пракса не изгуби. Она не само да чува радове, већ чува могућност да се графика и даље мисли као специфичан медиј. Кроз континуитет и мобилност фонда, Бијенале у Чачку успоставља простор у коме графика није маргинална појава, већ активан чинилац унутар савремене уметности.
У том контексту, изложбе колекције не представљају закључак, већ пресек једног процеса који је и даље у току, процеса у коме се графика изнова дефинише, али без одрицања од своје „графичности”, тј. особене стваралачке компетенције.
Проф. др Милош Ђорђевић
ИЗЛАГАЧИ
- Adam Czech, ПОЉСКА
- Agnieszka Lech Binczycka, ПОЉСКА
- Aleksandar Škavić, БИХ
- Anita Korynek, ПОЉСКА
- Ања Петровић, СРБИЈА
- Arianna Meini, ИТАЛИЈА
- Briar Craig, КАНАДА
- Elizabeth Williams de Gracia, ХОЛАНДИЈА
- Fabio Riaudo, ИТАЛИЈА
- Габријела Булатовић, СРБИЈА
- Горица Милетић Омчикус, СРБИЈА
- Иван Јовановић, СРБИЈА
- Jia Xindong, КИНА
- Katarzyna Winczek, ПОЉСКА
- Marcela Miranda, ИТАЛИЈА
- Marjanna Dervos, ГРЧКА
- Marko Trentin, ИТАЛИЈА
- Massimo Spadar, ИТАЛИЈА
- Michela Mascarucci, ИТАЛИЈА
- Милош Ђорђевић, СРБИЈА
- Miranda Marcela, ИТАЛИЈА
- Ненад Зељић, СРБИЈА
- Rosaria Scotto, ИТАЛИЈА
- Ryan Farley, УСА
- Владимир Ћурчин, СРБИЈА
- Yu Cai, КИНА
Comments are closed.