Фaкултeт умeтнoсти Унивeрзитeтa у Нишу и Српскa aкaдeмиja нaукa и умeтнoсти, Oгрaнaк СAНУ у Нишу oргaнизуjу нaучни симпoзиjум “Tрaдициoнaлнa eстeтскa културa: Сликa и писмo” у пeтaк, 9. нoвeмбрa 2018. гoдинe сa пoчeткoм у 11 чaсoвa у Mултимeдиjaлнoj сaлу бр.8 нa Унивeрзитeту у Нишу.
Организатори симпозијума ТРАДИЦИОНАЛНА ЕСТЕТСКА КУЛТУРА на скуп позивају, уз ауторе пријављених и прихваћених саопштења, и истакнуте посленике у области философије, посебних наука и уметности, да у форми уводних саопштења изложе своја сазнања и схватања о тематизованом проблему, односно да отворе нека од бројних питања у вези са темом најављеног симпозијума. Потом, иза њих, следе пријављена саопштења, према некој од могућих класификација, према схеми опште – посебно – појединачно, односно, појединачно – посебно – опште, и према смисаономе происхођењу.
Овога пута, на симпозијум ТРАДИЦИОНАЛНА ЕСТЕТСКА КУЛТУРА, са тематском конкретизацијом СЛИКА И ПИСМО, позвани су дописни члан САНУ Александар Костић који ће говорити на тему “ДА ЛИ ЈЕ ЈЕЗИК ВИРТУАЛНА РЕАЛНОСТ?” и Радослав Зеленовић, управник Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ, Београд који ће у свом саопштењу “ВЕК ФИЛМА – ВЕК ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА” говорити о почецима кинематографије на Балкану, са посебним освртом на почетке кинематографије на нашим просторима, до краја Другог светског рата.
Након уводних саопштења, учесници симпозијума изложиће своје радове из различитих научних области, почев од лингвистике, етнологије и фолклористике, преко теорије и естетике књижевности и филма, музикологије, естетике ликовних, визуалних и дигиталних уметности, најзад, до философије слике. Најпре ће бити речи о јединству писма и слике у народним говорима, па о магији сликовнога представљања предметног света; иза тога, отвара се проблемско поље слике и писма као записа времена у народној уметности, тј. фолклору, у традиционалним црквеним и у дневничким рукописима, а иза тога и однос писма и слике у књижевној и филмској уметности, па питање значаја записа у музичкој уметности; на крају, тематизује се проблем савремене цивилизације као цивилизације слике, посебно у дигиталним формама, и однос слике и писма у формама савремене уметности (као што су перформанс, видео, фотографија, скулптура, колаж) и популарне културе; на крају овога углавном индуктивнога пута, следе синтетичка промишљања метафизичкога и повеснога значења „слике” (и „писмена”) у западној философској традицији.
Comments are closed.