Mr Jovan Bogosavljević, redovni profesor i spec. Bojan Mladenović, stručni saradnik na Fakultetu umetnosti u Nišu, održali su koncert u Ustanovi kulture “Gvarnerijus” u Beogradu, 18.11.2022. godine, na kome su integralno izveli sve tri sonate za violinu i klavir Johanesa Bramsa.
Kritika koncerta objavljena u dnevnom listu “Blic” od 22.11.2022. godine:
Čak ni ko nije zavoleo Bramsa posle romana Fransoaz Sagan, Jovan Bogosavljević i Bojan Mladenović su publici u Ustanovi kulture „Gvarnerijus” dali priliku da ga zavole. Interpretirali su sve tri njegove sonate za violinu i klavir, u jednom dahu, uronivši podjednako upečatljivo i u lirske i u dramske atribute dela, oživljavajući i njihovu intimnu atmosferu i meditativnost i burne emocije kroz bogato isprepletene polifone ideje. Koliko se sećam, jedino su Fern Rašković i Nada Kecman daleke 1986. interpretirale integralno ove tri sonate koje je Brams ispevao violinom. U prvoj od njih u Ge-duru opus 78, citirao je svoju „Kišnu pesmu” ispredajući široke melodijske linije i uzbuđeni dramski naboj, ponavljajući i povezujući ideje kroz sva tri stava. U drugoj u A-duru opus 100, koju nazivaju Meistersinger Sonate (Sonata „Majstora pevača” jer joj je početak sličan Valterovoj Nagradnoj pesmi iz Vagnerove opere) umetnici su još kontemplativnije i introvertnije uronili i preneli njene umetničke domete. Zovu je i Thuner Sonate jer je nastajala na švajcarskom jezeru Tun.
Treća sonata u de-molu opus 108 je još virtuoznija. Ovde je takođe citirao svoju pesmu „Nežan zvuk svirale” opus 105, koristeći četvorostavačnu formu – što odgovara obliku simfonije i sam je insistirao da se izvodi u koncertnoj sali, a ne u salonu gde su se izvodile kamerne kompozicije. I u Jovanovoj i Bojanovoj interpretaciji nedostajao je veći i viši prostor, gotovo se na momente činilo da će silina njihovih zrelih i prostudiranih interpretacija probiti tavanicu, naročito u finalu, koji izrasta u emotivnom tonusu, u zahuktalosti tempa, u gotovo Betovenskoj akcentuaciji, u čaroliji sinkopa. Na momente se činilo, takođe, da je Brams načinio izletište u Šumanovsku sanjarsku fantastiku toliko je u njihovom umeću bilo emotivnih raznolikosti, ali u suštini oni su svirali potpuno Bramsovski, istovremeno i snažno i setno, bez ikakve romantičarske rezignacije. U prilog ovoj tvrdnji – na kraju su izveli i njegovu najtemperamentniju Drugu mađarsku igru.
Gordana Krajačić
Comments are closed.