Samostalna izložba „Slova kao endemiti“ Marte Pejčić, asistenta na Departmanu za primenjene umetnosti, otvorena je 1. 10. 2026. godine u 19 časova u Salonu 77 u Niškoj tvrđavi. Izložbu organizuje Galerija savremene likovne umetnosti Niš, a posetioci mogu da je pogledaju do 15. oktobra.
„Na ovoj nesvakidašnjoj izložbi, publika je u prilici da vidi doktorski umetnički projekat Slova kao endemiti, autorke Marte Pejčić, koji pripada oblasti dizajna i kreiranja tipografskog pisma.
Digitalna forma i nove uloge koje tipografsko pismo dobija u savremenom okruženju, postavile su temelje za eksperimenatisanje i pomeranje granica onoga što pojam tipografsko pismo može da obuhvata i načina na koje se može kreirati i upotrebljavati. Domaći autori prate ovakve tendencije, posebno se obazirući na ćirilicu, naše nacionalno pismo. Savremene interpretacije ćirilice su od posebnog značaja za njenu zastupljenost u upotrebi i negovanje.
Doktorske studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu predstavljaju izuzetno pogodnu priliku za primenjene umetnike i dizajnere da kreiraju originalna dela, koja osim sopstvene vrednosti, doprinose i edukaciji u specifičnoj oblasti, u ovom slučaju oblasti dizajna pisma, kao i njenoj promociji i napretku.
Ovo je kontekst u kome je nastao i rad Marte Pejčić prikazan na ovoj samostalnoj izložbi. Martin doktorski umetnički projekat rezultuje veoma autentičnom tipografskom familijom, kompleksne strukture, posvećenoj i inspirisanoj našim endemskim biljkama Natalijinom ramondom i Pančićevom omorikom. Autorka je uspela da svoju ideju sprovede u delo na način koji prevazilazi očekivanja i u estetskom i u funkcionalnom smislu. Estetski, slova reflektuju uzore u biljnim formama, ali ne na ilustrativan način, već je njihovim veštim oblikovanjem postignuto da budu u saglasju sa suštinom i prirodom tih formi. Prilikom posmatranja svakog od znakova može se uživati u načinu na koji je njegov oblik definisan, dok ta lepota ne ometa sklad celine prilikom upotrebe pisma za oblikovanje naslova. Posebno je interesantno što pismo istovremeno izgleda savremeno, ali i evocira tradicionalnu upotrebu biljne ornamentike u oblikovanju inicijala i iluminaciji rukopisa. Primetna senzibilnost ženske ruke daje ovom radu posebnu toplinu i promoviše značaj doprinosa žena u oblasti dizajna pisma.
Pored izrazite lepote, ova tipografska familija je inovativna i po drugim osobinama, pre svega u pogledu načina na koji se slovne forme transformišu između tri definisana oblika. Tranformacija omogućava korišćenje zanimljivih kinetičkih efekata prilikom upotrebe pisma na ekranu. To čini ovaj rad izrazito savremenim, a doprinos doktorskog umetničkog projekta Marte Pejčić višestrukim, naročito u polju razvoja novih oblika ćirilice.
Zahvalna sam na prilici da budem Martin mentor i veoma ponosna na rezultat koji je postigla.“
dr um. Ana Prodanović, docent
Univerzitet umetnosti u Beogradu,
Fakultet primenjenih umetnosti
Beograd, 15. 9. 2026.
Comments are closed.