Svečano otvaranje izložbe Autorskog projekta međunarodne kulturne saradnje Pergament Srbija – „Huan Rulfo u knjigama umetnika Pergament koncertina“ 2015. mr Leposave Milošević Sibinović Lepe održaće se u četvrtak, 14. maja 2015. godine u 18 časova u Galeriji Univerziteta – Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla“. Izložba, koju je podržala Ambasada Meksika u Srbiji, trajaće do 30. maja 2015. godine. Ovo je još jedna u nizu manifestacija u organizaciji Fakulteta umetnosti u Nišu povodom obeležavanja značajnog jubileja – pedeset godina postojanja i rada Univerziteta u Nišu.
Autorski projekat “Huan Rulfo u knjigama umetnika pergament koncertina“ je tematska putujuća izložba u Srbiji (Beograd, Gornji Milanovac, Niš, Kraljevo i Čačak) i Meksiku (Meksiko Siti, Puebla,Oahaka, Tlaskala). Predstavlja srećan spoj novog segmenta višegodišnjeg živog međunarodnog projekta “Pergament Srbija” i uhodane kulturne saradnje autorke projekta sa Meksikom. Cilj generalnog projekta je povezivanje tradicije gotovo izumrlog umeća nematerijalne kulturne baštine – izrade jagnjećeg pergamenta sa savremenim slikarskim izrazom, komunikacija umetnika različitih kulturnih miljea i autorskih poetika, afirmacija stvaralačkih vrednosti.
U projektu-izložbi učestvuje 60 umetnika (Srbija, Meksiko, Bugarska, Kanada, Turska, Nemačka, Velika Britanija) sa 122 rada, od kojih su 92 knjige umetnika pergament koncertina i 30 malih formata nezavisnih listova, svi realizovani na ručno pripremljenom jagnjećem pergamentu.
Predgovor autora: HUAN RULFO I PERGAMENT TRAJU
“…Prisustvovala sam omažu Huanu Rulfu (1918-1986) kada je za života 1980. godine proglašen umetnikom godine u Meksiku. Aktuelni omaž rodonačelniku magijskog realizma latinoameričkog literarnog buma odvija se u znaku šezdesetogodišnjice objavljivanja njegovog kultnog romana “Pedro Paramo”1955. Formatirala sam tabake jagnjećeg pergamenta izrađene po spesijalnoj staroj recepturi u pergament concertina knjige (stručni naziv za savijanje tabaka u formi harmonike). Ručno obrađene i prošivene, izazovne podloge za rad podelila sam pozvanim umetnicima uz zadatu temu. Pergament je svečan, ekskluzivan i dugovečan material sa prirodnim kodom – simbolom memorije. Udružene energije pergamenta, romana “Pedro Paramo”, zbirke priča “Dolina u plamenu” i opusa umetničkih fotografija Huana Rulfa, omogućile su uspostavljanje nove relacije reč- slika. Sugerisana saradnja dva znakovna sistema, literarnog i ilikovnog provocirala je refleksije izražene u knjigama umetnika organizovanim po individualnom principu.
Prema narativnoj strukturi romana, mladi Huan Presiado je obećao majci na samrti da će naći Pedra Parama i uzeti sve što im pripada (elemenat klasičnog mita traženja oca). Dok je Huan još bio mali, on ih je oterao sa imanja koje je majka donela u miraz. Došao je u Komalu, mesto mrtvih i od njihovih šaputavih glasova saznao je sudbinu svoje majke, upoznao je pravi lik oca, nesrećnog nasilnika koji je sebe i druge odveo u propast. “Svaki uzdah je kao srk života”o uvređenoj Dolores Presiado kaže Damiana Sinseros, Huanova dadilja a izdvaja kao važnu misao slikarka Dragana B. Stevanović. Suzana San Huan, neostvarena ljubav Pedra Parama je fatalna žena čija je neodoljivost proizašla iz sopstvenog ludila. Njen iskaz ”Ja sam se vratila. Uvek bih se vraćala… I narednog dana sam ponovo bila u moru da se pročistim” uzela je za fragmente knjige Stoja Džebrić. Neuništiva nada označena je u sećanju na Suzanino i Pedrovo puštanje zmajeva na vetru (Lillian Carland Malbašić). Kolorado, konj bahatog Migela Parama u kasu, noseći eho njegove smrti dominira u knjizi Anite Milić.
Komunikativno polje u zbirci priča “Dolina u plamenu” koje je Rulfo oslobodio od ustrojstva klasične ikonografske revolucionarne pozadine, autori su našli u avetima pobuna, kaktusima pustih predela, strahovitoj poplavi koja je odnela kravu Korijandolu – odrednicu Tačine sudbine, crnom vetru nad Luvinom od sirovog kamena gde “govore da za punog meseca vide vetar kako juri selom kao spodoba”. U razvijenom kompleksu autentičnog Rulfovog kazivanja cvili drveće kasuarina, proleću jata drozdova i tukana (ružnih kljunova), senke nedostojnih mrtvaca se lepe za zidove da ih ne oduva vetar.
Književna poetska materija sa nabojem provocirala je raskošnu malu biblioteku ispunjenu dragocenim, veoma različitim autorskim likovnim refleksijama, od realizma do koncepta, uz primenu brojnih slikarsko-grafičkih tehnika, poštovanje pergamenta kao podloge i duhovnog konteksta. Votivna metalna ruka koju je na svoju knjigu prišila Monika de la Kruz, likovna umetnica iz Meksika je simbol večne nade u umetnička čuda.” mr Leposava Lepa Milošević Sibinović
Učesnici izložbe
Daniel Alan Altamirano Lopez (Meksiko), Lidija Antanasijević (Velika Britanija), Milica Antonijević, Pedro Ascencio (Meksiko), Ivan Bautista (Meksiko), Ivana Bjelica, Miroslav Blagojević Velkovac Cincar, Nataša Budimlija, Cansu Celebi Erol (Turska), Lillian Carland Malbašić (Srbija, Australija), Monica Euridice de la Cruz Hinojosa (Meksiko), Edith Chavez (Meksiko), Tijana Fišić, Gala Čaki, Muriz Čoković, Iva Ćirić, Rastko Ćirić, Ana Ćosović, Krasimir Dobrev (Bugarska), Aleksandar Đurić, Stoja Džebrić, Turan Enginoglu (Turska), Maria Luisa Estrada Sanchez (Meksiko), Mišo Filipovac, Atanas Gadjev (Bugarska), Marco Antonio Garcia Rosales (Meksiko), Luis Roberto Garcia Ortega (Meksiko), Alina Gadomski Todorović, Marijana Grbović, Victor Hernandez Castillo (Meksiko), Vicente Jurado (Meksiko), Elif Karaaslan (Turska), Tijana Kojić, Sanja Kusturica, Marina Lascaris (Meksiko), Mayela Leiva Ulloa (Meksiko), Celia Mehnert (Nemačka), Deyanira Africa Melo (Meksiko), Anita Milić, Leposava Milošević Sibinović Lepa, Victor Moreno Terrez (Meksiko), Jorge Noguez Herrera (Meksiko), Gordana Olujić Đošić (Kanada, Srbija), Eduardo Ortiz (Meksiko), Bojan Otašević, Slobodan Radojković, Francisco Quintanar Martinez (Meksiko), Nikola Radosavljević, Elena Segurajauregui (Meksiko), Miloš Sibinović, Jelena Sredanović, Dragana B. Stevanović, Aleksandra Stošić Krstović, Nunik Sauret (Meksiko), Jelena Šalinić Terzić, Zoran Tešanović, Melita Todorović (Nemačka), Mirjana Tomašević, Ireri Topete (Meksiko), Jelena Trajković.
Leposava Milošević Sibinović (Čačak, 1950) diplomirala vajarstvo na APU u Beogradu 1974. god. Stipendista Vlade Meksika u kulturnoj razmeni 1977/78. Magistrirala na Nacionalnoj školi likovnih umetnosti (Akademija San Karlos) 1980. god. Bavi se skulpturom, slikarstvom, projektima i različitim vidovima predstavljanja umetnosti u zemlji i svetu. Priredila 90 samostalnih izložbi i autorskih projekata. Ostvarila veoma uspešnu kulturnu saradnju sa Meksikom (više od 50 programa).
Comments are closed.