Udruženje Pigmalion Tamnjanica i Fakultet umetnosti u Nišu pozivaju na otvaranje izložbe radova nastalih na likovnim radionicama Pigmalion 2019 koja će se održati u ponedelјak 9. decembra 2019. godine u 18 sati u Koncertno-izložbenom prostoru Fakulteta umetnosti u Nišu, Knjaževačka 2a.
“Položaj umetnika, ostvarivanje integriteta, autonomnost nastajanja i kontekstualizacija umetničkog dela, oblici ispolјavanja i povezanost na užoj i široj umetničkoj sceni su problemi koji otvaraju brojna pitanja o budućnosti i razvoju umetnosti 21. veka. Savremena sredstva komunikacije, saznanja o svetskim aktuelnim dešavanjima u umetnosti, teoriji i medijima, su otvorili prostor za ispitivanje uloge stvaraoca i kreativnog procesa, njegovog aktivnog položaja u definisanju i analizi metoda umetničkog istraživanja kao instrumenta za vrednovanje i preispitivanje sopstvenog rada i njegovog ishodišta. Pozicija umetnika uslovlјena je sposobnošću prezentacije umetničkih koncepata, obraćanjem publici i umetničkom tržištu, obogaćivanjem novim informacijama i sadržajima, ostvarivanjem kontakata sa inostranima stvaraocima. U kontekstu sticanja i razmene neposrednih iskustava i saznanja, postojanje i rad Likovnih radionica Pigmalion koje se održavaju u Kući umetnosti Pigmalion, u selu Tamjanica, omogućavaju svojevrsan umetnički dijalog kao instrument razumevanja stvaralaštva. Ideja pokrovitelјa, mecene, kolekcionara i lјubitelјa umetnosti Gorazda Čuka o osnivanju takvih umetničkih skupova ne obuhvata samo individualni rad i utvrđivanje mišlјenja o nastalim delima, već i priliku za izgrađivanje međusobnog razumevanja umetnika i njihovu spremnost da u okviru radnog procesa otvoreno i kritički ponude različita kreativna rešenja postavlјenih problema. Uvažavanjem ličnih stavova, otvaranjem mogućnosti za obogaćivanje autorskih praksi različitim iskustvima, predstavlјanjem radova na zajedničkim izložbama, medijskom promocijom učesnika, štampanjem publikacija, Likovne radionice Pigmalion uspešno povezuju renomirane i mlade umetnike.
Kolekcija umetničkih dela nastalih tokom realizacija pet Likovnih i jedne Fotografske radionice Pigmalion, Tamjanica u 2019. godini obuhvata likovne poetike autora čiji je iskaz dominantno pozicioniran u polјe figuracije. Tumačenje sadržaja i teme, ne samo iz aspekta vizuelnosti, već u kontekstu pojma koji poseduje višeslojna značenja, upućuje nas na iščitavanje slika i foto grafija van okvira formalnih elemenata. Osim analiza vizuelnog integriteta, likovnih elemenata, njihove organizacije, tehničko-tehnoloških odlika kompozicija, kontekstualizacije likovnog diskursa kojim bi se ustanovio estetski princip, kao dominantan u proučavanju kolekcije Pigmalion, otvara se područje i za fenomenološku interpretaciju motiva. Različite akcije i modeli delovanja u tradicionalnim i novim medijima uspostavlјaju opšte okvire strukture i sadržaja savremene umetničke prakse, derivirane iz dva dominantno izražena načina definisanja realnosti – figurativnog i apstraktnog. Granica između njih nije uvek jasna, niti su oni uvek konfrontirajući. Da li možemo izvršiti kategorizaciju umetničkih dela zbirke Pigmalion u pogledu razlika prema motivu i uspostavlјanju istinitosti predstavlјenog? Ovo pitanje, pre svega, iziskuje referentni sistem u odnosu na ontološko sagledavanje umetničkog dela, koje nezavisno od verističkih ili apstraktnih karakteristika nije odraz, preslikavanje ili imitacija stvarnosti, već predstavlјa stvarnost po sebi. Tako se, govoreći o motivu, možemo distinktirati smislu njegovog nastajanja i građe, koja je kod figuracije unapred definisana, a kod apstrakcije se formira kroz radni proces, pri čemu se on, u oba slučaja, ne može poistovetiti sa predmetom predstavlјanja, ne postaje predmet predstavlјanja, već ostvaruje samostalnu egzistenciju. „ Umetnost ne ponavlјa vidlјivo, ona čini vidlјivim“ (Kle).
Sagledavanjem i analizom stvaralaštva autora Stojana Milanova, Nebojše Đuranovića, Dejana Deki Milivojevića, Slavolјuba Radivojevića, Jasne Opavski, Milana Todića, Izidor Tomaž Perka, Miša Vemića, Ljuba Popadića, Naoda Zorića, Katarine Nedelјković i Aleksandre Branković koji interpretiraju temu ženskog akta i pozivanjem na višestrano, slojevito značenjsko iščitavanje njihovih dela, teško bismo mogli da ga shvatimo kao „realističko“ u užem smislu. Kompozicije, u pogledu motiva, nisu građene odnosom umetnika koji posežu za konkretnim značenjem ženskog nagog tela, beležeći samo njegove spolјne okvire. U tradicionalnoj, klasičnoj umetnosti, predstavlјanje ženskog akta je bilo integrisano u prepoznatlјive narative imaginarnog, mitološkog ili biblijskog pejzaža. Promena pozicije nagog tela u umetnosti je usko povezana sa fenomenom objektivizacije, pa se ženski akt može iščitavati u drugačijem kontekstu, naturalistički prikazan, kao deo mizanscena, uz odstupanja od uobičajenog klišea ženstvenosti i odricanje voajerizma koji je povezan sa tradicionalnim odnosom prema nagosti. Pomenuti umetnici „portretišu“ ženski akt, metodično i analitički otkrivajući njegovu strukturu, beležeći svetlosne pojave, smene jasno vidlјivih i zasenčenih pojaseva, prostornost, plastičnost i dubinsko prostiranje planova, pri čemu ipak ostaju distancirani prema predmetu posmatranja. Uočlјivost spolјašnjih odlika motiva, uspešno kadriranih i balansiranih svetlih i tamnih polјa, kao i sugerisana faktografija ženske anatomije u njihovim radovima doprinosi izvesnom dokumentarnom karakteru.
Tradicionalni motiv figure u enterijeru se kod autora Ivana Milenkovića, Petra Mošića, Mihaela Milunovića, Filipa Mirazovića i Vladimira Lalića može shvatiti iskjučivo kao proces stvaranja i metod istraživanja unutar realnosti. Centralnu ideju i temu koju ovi umetnici eksploatišu – „realnost“ – stvarnost koja nikada u konačnici nije razumlјiva, osim u formi umetničke stvarnosti po sebi, razvijaju kroz metafizički doživlјaj koji ima otklone od krajnje otuđenosti do „najviše forme nade“(G. Rihter). Ova grupa autora se ne odriče tradicionalnih slikarskih postupaka u želјi da prodube i nanovo istraže temu „realnosti“, preplićući figuraciju i gotovo apstraktno rešene prostore. Fotorealističko ili namerno stilizovano elaboriranje teme, kao proces istraživanja i građenja složenih odnosa na slikama doprinose umerenom, lirsko strukturisanom doživlјaju ili anegdotsko-satiričnom čitanju polјa slike.
Pejzaž kao viđeni, dati prizor ili metafizički doživlјaj je tematski odredio stvaralaštvo Vladimira Vojvodića, Narcisa Kantardžića i Vuka Vučkovića, dok Marija Zdravković poseže za fragmentima prirode izvedene iz konteksta celine vidlјivog motiva. Materija zemlјe, stenja, rastinja ili arhitekture, kao povod za istraživanje slikarske materije i sopstvenog poniranja u praiskonsko osećanje zadivlјenosti pred snagom prirode, ove autore ne upućuje previše ka realističkoj transkripciji detalјa, već ka ravnomerno opterećenim kompozicijama. Dinamika vizuelnog polјa je uspostavlјena bojenim kontrastima, jasno izdvojenim masama i ritmički raspoređenom bojenom nervaturom. Ostvaren je određen kompromis u vizuelnom iskazu očuvanjem prepoznatlјivih odlika konkretnih motiva kroz aproprijaciju detalјa i kasnijim intervencijama kojima je delimično poništen ili ostao vidlјiv taj isti uzorak.
Bilјana Milenković i Ivana Milev svojim delima apsolviraju granična područja figuracije i apstrakcije, dosledno primenjujući sopstvene vrednosne sisteme kao medijume za definiciju kompozicije – istraživanjem materije kroz približavanje transcedentalnom ili asocijativnom. Temama, ove umetnice, uspostavlјaju širi okvir u kojem metodologija umetničkog rada funkcioniše kao živ i promenlјiv sistem, čime je izbegnuta opasnost da se rigidno označi stvaranje slike „nečeg“, a sam proces postaje intuitivan pokušaj dosezanja istine.
Dvadeset troje umetnika – slikara je svoja dela stvorilo u pet saziva Likovnih radionica Pigmalion 2019. godine. Trojica fotografa Milan Đakov, Milan Tvrdišić i Andreja Leko su tokom rada Fotografske radionice Pigmalion 2019 u domenu savremene fotografije eksploatisali kadriranu „realnost“ od namernog aranžiranog kompozicionog rešenja do spontano zabeleženih momenata. Vizura ovih autora je lična, sugestivna i lišena naturalizma u iskazu, a eksproprijacijom bitnih detalјa i redukcijom, prekrivanjem ili pojednostavlјenjem fona fotografija, uvode posmatrače kao aktivne aktere u prostor kompozicije.
Kulturni život Srbije, posebno jugoistočnog regiona u kojem Kuća umetnosti Pimalion, Tamjanica, vlasništvo gospodina Gorazda Čuka, već nekoliko godina uspešno ostvaruje umetničke radionice, likovne kolonije i simpozijume, obogaćen je manifestacijama posvećenim stvaralaštvu umetnika koji dolaze iz različitih krajeva, pripadaju različitim generacijama, a povezani su zahvalјujući plemenitoj ideji organizatora i mecene o značaju decentralizacije i ponudi kvalitetnih umetničkih sadržaja. Radovi iz kolekcije Pigmalion poziv su za otvorenu komunikaciju, upoznavanje stvaralaštva mladih umetnika i ostvarivanje novih sadržaja kroz saradnju domaćih i inostranih stvaralaca, a uspostavlјeni kreativni dijalog će pružiti iskustva i nove ideje značajne za dalјi rad i organizaciju budućih saziva likovnih radionica.” red. prof. mr Katarina Đorđević
Comments are closed.