U ponedeljak, 1. juna 2026. godine, biće otvorena izložba radova nastavnika i saradnika Fakulteta umetnosti Univerziteta u Nišu pod nazivom „Transpozicije – Mesta razmene stilova i formi“. Izložba će biti otvorena u 18 časova u Univerzitetskoj biblioteci „Nikola Tesla“ u Nišu i predstaviće različite pristupe savremenoj umetničkoj i dizajnerskoj praksi kroz dijalog medija, stilova i vizuelnih formi.
„…Redovna godišnja izložba radova nastavnika i saradnika Departmana za likovne umetnosti i Departmana za primenjene umetnosti Fakulteta umetnosti Univerziteta u Nišu, prilika je da se vide i predoče umetničke vrednosti koje, blagodareći otvorenosti za protok i razmenu ideja i iskustava, neguju i preko dve decenije pronose protagonisti ove prosvetno-umetničke institucije koja, uprkos vremenima previranja i nemira, opstaje na tragu potvrđivanja vitalnosti i odsudne uloge stvaralaštva u aktuelnim zbivanjima. Ukupno dvadeset i troje likovnih pedagoga uzelo je učešće na ovoj smotri duha umetničkog traganja pod nazivom Transpozicije. Termin usvojen iz latinskog jezika u značenju premeštanje ili pretvaranje u drugi oblik/okruženje/kontekst, nosi iskonsku sposobnost prilagođavanja nužnu za egzistenciju i izoštrava se, u ovom slučaju, kroz merila i perspektivu vizuelnih umetnosti. Duboka potreba da se čuju i vide istraživačko-stvaralački podvizi koji sublimiraju saznanja prošlosti, ruše barijere i predrasude, otvarajući brojne slojeve tumačenja.
Miron Mutaović zadržava svoju specifičnu privrženost figurativnom slikarstvu, uz sklonost prema ispitivanju nečeg što bi se moglo nazvati novim umetničkim intimizmom, nenametljivo sublimirajući magnetnu privlačnost osećaja privatnosti koji prožima ljudsku svakodnevicu. Neizbrisivim tragovima prošlosti urezanim u kolektivnu svest i njihovim pretrajavanjem u napetosti nestalnih vremena nastavlja da se bavi Bratislav Bašić, ispitujući njihovu metaforičnu znakovitost. Fenomen materijalizacije oniričnog u pikturalnosti pejzaža u medijumu fotografije, fokus je rada Miljana Nedeljkovića. Najbolji primer dekonstrukcije forme slova i prepuštanja nesputanim potencijalima pikturalne materije predstavlja delo Zorana Ilića. Katarina Đorđević poseže za tananom dubinom svog stvaralačkog sveta, beležeći introspektivno pejzaž sopstvenog bića. Instalacija Jelene Kitić, sačinjena od dve tekstualne neonske slike, upućena je otuđenom posmatraču zarobljenom u paradoksu savremenosti i udovoljavanjima konzumerističkim društvenim normama. Snažnu poruku kroz ispitivanje komunikacionog kapitala, mnogoznačnosti, ali i estetske samodovoljnosti plakata donosi rad Sanje Dević. Miljana Radenković, u istom medijumu, moć svoje poruke temelji na rasterećenju od naslaga naracije i na mogućnostima jezika bazične geometrije. Na temelju neiscrpnih simboličnih resursa geometrijskih tela zasnovan je i triptih Anite Milić, koja u njihovoj jezgrovitosti iznalazi direktnost i sugestivnost poruke. Sa druge strane, traganjima u domenu tipografskog plakata i angažovanošću kaligrafije ostaje verna Biljana Stanković. Marta Pejčić dizajnirala je funkcionalni ćirilični slab serifni font dopadljive vizuelnosti i snažnog stabilnog izgleda. Da se zadovoljstvo korisničkog iskustva u digitalnim sferama značajno temelji na dizajnu aplikacije kao odsudnog graničnika između realnog i virtuelnog, potvrđuje i rad Ane Mitrović. Miroslav Živković pred publiku iznosi ekspresivni pejzaž naglašene horizontalnosti moćnih kolorističkih odnosa. Lidija Uzelac istrajava na kompleksnom likovnom jeziku moćnih linija i sugestivnih boja, kojim poziva na dublja promišljanja složenosti ljudske prirode. Stevan Kitić reafirmiše jezik geometrijske apstrakcije i redukcionističke slikovne logike na temelju uvažavanja njene izražajne i transformativne moći. Apstraktan pogled na prirodu, protkan snažnom ekspresijom, predočava rad Vladana Ranđelovića. Kombinovanom tehnikom, Elizabeta Matorkić Bisenić, nadahnuta humanističkim idealima, stvara suptilnu ličnu odu heroini kao personifikaciji požrtvovanosti i čuvarki zdravlja drugih. Bogatstvom izražajnih mogućnosti akvatinte bavi se Bojan Živić, potvrđujući svoje opredeljenje da izbalansiranost ostvaruje maštoviti poligon za asocijativne veze. Jelena Trajković Popivoda fokus stavlja na pokret, i svojom otvorenošću da eksperimentom isprati svoj dar, poziva posmatrača na prepuštanje. Zagovornik slobode i nesputanosti imaginacije, Slavica Dragosavac, odabravši balon — motiv mnogostruke simbolike spram konteksta — predstavlja se još jednim u nizu svojih radova koji otvaraju brojna tumačenja. Fenomenom tragova vremena i efemernosti dugo je posvećena Jovana Đorđević, koja suštinu načetosti, devastacije i nagrizanja materije posmatra kroz kreativnu stvaralačku prizmu nastanka, regeneracije i obnove. Načelo disonantnosti, određeno neslaganjem relevantnih spoljašnjih faktora i recepcije, Nikoli Markoviću otvara nove mogućnosti kritičkog sagledavanja u stvaralačkom procesu. Slobodan Radojković svoje umetničke koordinate usmerava na senzibilno i pronicljivo zapažanje rezilijentnosti kao sposobnosti odsudne za preživljavanje u svim vremenima i na svim meridijanima — predočavajući je snažnim simboličnim motivom razlistalog razgranatog drveta.
Različitosti izloženih radova otvaraju dijalog između formi i senzibiliteta, potvrđujući izložbu kao potreban prostor umetničkih sloboda i susreta…”
Prof. dr Tijana Antonijević
Comments are closed.